197 година од рођења проте Васе Живковића

31. јануар 2016.

        protaVasa

На данашњи дан пре 197 година рођен је Васа Живковић, прота панчевачки, чије име са поносом носи наша школа.

Био је поштен, вредан, даровит, одличан говорник, здрав, леп и господствен човек, љубазан, галантан и елегантан, врло образован и угледан. Али у породичном животу није био срећан. Супруга Анка је дуго боловала и умрла од туберкулозе, са сином је био дубоко несрећан и одрекао га се. Ћерка Софија важила је за веома интелигентну и образовану жену. 

Као катихета и професор српског језика на Вишој реалци панчевачкој предано се бринуо око васпитања младе генерације. Имао је изузетан утицај и ауторитет код ученика (Михајла Пупина, Уроша Предића и многих других). Истицао је значај школе за даљи напредак и развитак народа. Важно је и његово деловање за рад Српске више девојачке школе, оснивање библиотеке, улоге Светосавског дома. Сакупљао је архивску грађу – документе о значајним личностима из историје Панчева и историје Срба у Угарској. 

О поезији Васе Живковића писали су Јован Скерлић, Милош Црњански, Борислав Михајловић, Миодраг Поповић и други, а он је одбијао свако признање као песнику јер му поезија није била животни позив. Како је сам говoрио, спонтано је и једноставно „певуцкао кад му је срце у пријатним тренуцима или у црним неприликама само од себе певало“. Спада у најзначајније претходнике Бранка Радичевића, а најпознатије његове песме, од многих љубавних и родољубивих, свакако су „Граничарска песма“ (Радо иде Србин у војнике) и „Моји јади“.