Erastotenov eksperiment

 

ЕКСПЕРИМЕНТ УЧЕНИКА ПЕТОГ РАЗРЕДА

И НАСТАВНИЦА ГЕОГРАФИЈЕ И МАТЕМАТИКЕ - EРАТОСТЕНОВ ЕКСПЕРИМЕНТ

Ератостен - „отац“ географијеe

Ератостен је рођен око 276. пре н. е. и неко време се школовао у Атини. Међутим, већи део живота провео је у Александрији, у Египту, који је у то време био под влашћу Грчке. Око 200. пре. н. е., Ератостен је успео да одреди димензије Земље помоћу обичног шта.

Ево како је он то урадио?

У граду Сиени (данашњем Асуану), Ератостен је приметио да се првог дана лета у подне сунце налази директно изнад главе посматрача. То је закључио на основу тога што је сунчева светлост тада допирала до дна дубоког бунара, а сенке није било. Међутим, у Александрији, која се налазила 5 000 стадија*северно од Сиене, у исто време сенка се могла приметити. То је Ератостену дало идеју.

Ератостен је употребио гномон, обичан усправно постављен штап. Када је у подне сунце било у зениту, измерио је угао сенке коју је штап у Александрији стварао. Утврдио је да величина тог угла у односу на вертикалу износи 7,2 степена.

Ератостен је веровао да је Земља округла и знао је да пун круг има 360 степени. Зато је 360 поделио с вредношћу угла који је измерио, наиме са 7,2. Тај угао је био једнак педесетом делу пуног круга. На основу тога је закључио да раздаљина између Сиене и Александрије од 5 000 стадија мора бити једнака педесетом делу обима Земље. Помножио је 50 са 5 000 и израчунао да обим Земље износи 250 000 стадија. Или изражено у данашњим јединицама за дужини 39 600 км. Користећи свемирски брод у Земљиној орбити, астрономи су израчунали да обим Земље по меридијанима износи 40 008 километара. Према томе, Ератостен је пре више од 2 000 година дошао до резултата који је веома близу данашњем

Полазећи од чињенице, да на дан пролећне равнодневнице 21. марта, сунчеви зраци падају под правим углом на екватор ,наши ђаци петог разреда су са наставницом географије Крстин Биљаном покушали да ураде овај експеримент. Дан је био облачан, па нам гледање у небо и „призивање“ сунца“ успело тек 23. марта. Узели смо штап (гномон) дужине 100 цм. који је једва, на снегом окупаном, дворишту бацио сенку. Измерили смо је и добијене вредности проследили наставници математике Татјани Стојковић и њеним математичарима да нам одреде под којим углом падају сунчеви зраци на Земљу. Уз помоћ програма Google Earth пронашли смо замишљену школу на екватору која се налази на истом меридијану као и наша, одредили удаљеност и остало је само да одредимо обим Земље.

О = 360* 4997/44,21=40690 км.ea

Пошто је проба успела следеће године ћемо се прикључити овом глобалном експерименту који је део Inspiring Science Education (ISE) пројекта са седиштем у Грчкој.

Биљана Крстин, проф. географије

11.5511.560111.5603

 NA DANAŠNJI DAN

vasaipotpis

31.januara 1819. godine rođen je Vasilije Živković, prota pančevački i pesnik po čijem imenu nosi naziv naša škola.

stih

Stih Vasine pesme " Ljubopevac " na Vajfertovoj pivari