Razvoj samopoštovanja kod dece

Kategorija: PP služba Objavljeno sreda, 04 jun 2014 Autor zeljko

Једном када се формира, самопоштовање се тешко мења. Деца с ниским самопоштовањем осећају се неприлагођено и боје се да ће бити одбачена од њима важних особа. Уз то, због страха од даљег неуспеха често почињу избегавати активности које су захтевне или у којима можда неће успети. Ниско самопоштовање снажно утиче и на стварање пријатељстава и односа с вршњацима. Наиме, деца која не мисле добро о себи тешко прилазе другима, поновно из страха да ће бити одбачена или исмеана, тумаче знакове и поруке из околине као непријатељске па понекад на њих реагују и агресијом, што поновно доводи до одбацивања и изолације из групе вршњака.

Препознајмо ниско самопоштовање

Деца на најразличитије начине показују да имају ниско самопоштовање. Врло често нису ни свесна да о себи не мисле баш најбоље, иако осећају да нешто није у реду.

Уобичајени знакови који нас могу упутити на то да дете има проблема са самопоштовањем су:

  

  • потреба да непрестано побеђује у играма
  • варање у играма
  • перфекционизам
  • претерана самокритичност
  • претерано хвалисање
  • давање слаткиша, новца или играчака другој деци, како би се "поткупила" пријатељства
  • привлачење пажње неодговарајућим понашањем (глупирање, задиркивање, агресивност)
  • плачљивост
  • повученост или срамежљивост
  • претерано извињавање за све што каже или направи
  • страх од тога да покуша нешто ново
  • стално тражење исприка
  • пребацивање одговорности или кривње на друге
  • асоцијално понашање
  • неповерење према људима
  • стална потреба да се угоди другима
  • неспособност доношења властитих одлука или избора
  • неспособност да каже "нећу" или одбије нешто што не жели

Родитељи и одрасли могу и морају помоћи

Деца с ниским самопоштовањем често имају тешкоћа и код куће и у школи. Врло често имају толико ниско мишљење о себи да одустају од активности без да уопште покушају јер очекују да поновно неће успети. Може им се, међутим, помоћи да промене своје виђење себе и тако им омогућити даљњи раст и развој у атмосфери прихваћања самих себе.

Дететов осећај самопоштовања и слике о себи може се ојачати на неколико начина, а притом велику важност имају родитељи, пријатељи и особе које су му важне и које цени. Понекад се то може остварити кроз укључивање детета у неку активност за коју има талент или способности, кроз конзистентно потицање и похваљивање и за мале успехе, примећивање и охрабривање његовог труда, чак и ако није успело, те кроз подстицање да само опажа своје позитивне аспекте и напоре те се само похваљује за то.

Особине детета високог самопоштовања:

    

  • Лако склапа пријатељства, успешно се забавља само или у друштву с другом децом;
  • Весело је и пуно енергије, коју често преноси и на другу децу;
  • Спремно је на сарадњу с вршњацима и одраслима;
  • Зна доносити одлуке;
  • Креативно је;
  • Сигурно је у своје способности;
  • Ради боље и уз мањи напор;
  • Задовољније је својим радом;
  • Очекује успех;
  • Прихваћа одговорност;
  • Зна се контролирати;
  • Није агресивно;
  • Упорно је, не одустаје на првој препреци;
  • Радознало је, воли нове активности;
  • Није претерано везано за родитеље;
  • Подноси критику и неуспех

           

Како родитељи могу помоћи развоју самопоштовања код своје деце?

   * Свакога дана одвојите барем 20-30 минута које ћете провести с дететом, без телевизије, пријатеља и телефонских разговора.

   * Отворено показујте детету своју љубав. Реците му да волите. Чак и кад се на њега љутите, дете мора знати да то не значи да га не волите.

   * Нека дете зна да се може ослонити на вас; то не значи да никада нећете бити љути, али дете треба знати да је вољено и кад сте љути.

   * Заштитите дете од насиља; дом мора бити сигурно место за све чланове породице.

   * Научите дете да си поставља и остварује циљеве. Важно је да су циљеви реални с обзиром на дететову узраст и способности. Циљеви који су детету неоствариви воде га разочарању и осећају беспомоћности. За остварење циљева потребно је одредити мале циљеве-кораке чије ће остварење довести дете до коначног циља.

   * Не пропустите прилику да детету кажете што вам се свиђа код њега и што је добро учинило. Похвалите дететове успехе.

   * Научите га како се носити с неуспехом.

   * Помозите детету да само размисли и реши свој проблем.

   * Поштујте дететове осећаје и размишљања.

   * Пажљиво бирајте ријечи: ријечи могу повриједити више од ударца, али могу и помоћи.

   * Комуницирајте с дететом и будите модели за пожељно понашање: кад је родитељско понашање повезано са њиховим речима, деца уче понашање путем гледања, слушања и имитирања родитеља.

   * Усагласите своја очекивања с могућностима детета, односно стално изнова усклађујте та очекивања с повећавањем дететових могућности и мењањем његових потреба. Помозите детету да реално прихвати своје јаке стране као и слабости.

   * Будите врло одређени у својим очекивањима и захтевима. Мораш бити добар не значи баш ништа. Реците што тачно мислите под бити добар.

   * Усмерите се на позитивно. Подстичите дете да говори позитивно о себи другима: Мислим да могу решити овај проблем ако се потрудим.

   * Реците ДА што чешће је могуће.

   * Објасните свако НЕ и останите при њему.

   * Не критикујте. У љутњи, коју је изазвало дететово понашање, неки родитељи изговарају критике на његов рачун. Никад не критикујте дете (Ти си лош дечак.), већ његово понашање (То што чиниш је лоше.).

   * Помозите детету да научи доносити одлуке и решавати проблеме. То је прилика да дете преузме одговорност за своје понашање. Научиће ће да сви понекад грешимо у својим одлукама и да се грешке могу исправити.

   * Омогућите детету и подстичите га да отворено говори о својим осећајима.

   * Избегавајте упоређивање својег детета с браћом или другом децом (Твоја сестра није никад тако груба према мени …).

Pogodaka: 1143