Naša planeta se greje

I ove godine je 22. april obeležen tematskim predavanjima i video prezentacijama. Ovog puta su klimatske promene koje ozbiljno upozoravaju kako zagađenje utiče na planetu bile osnovna tema. Upriličena je i izložba likovnih radova i tradicionalno je posađeno cveće i uređeno dvorište. Nosilac aktivnosti je ekološka i astronomska sekcija.

Kroz igru do nauke

Krajem marta su učenici šestog razreda posetili Muzej nauke i tehnike gde su prošetali kroz istorijat razvoja nauke i tehnike. Izloženi eksponati su bili uvod u Kreativnu edukativnu interaktivnu igraonicu u kojoj su učenici kroz igru uživali i sticali znanje iz različitih oblasti.

Poseta izložbama

Krajem februara učenici šestog razreda su sa razrednim starešinama posetili nekoliko aktuelnih izložbi u Beogradu. Prvo su pogledali stalnu postavku razvoja pismenosti i obrazovanja kroz istoriju u Pedagoškom muzeju. U nastavku dana u Legatu grada Beograda pogledali su ciklus grafika i crteža jednog od najpoznatijih umetnika Pabla Pikasa. Obilazak izložbi je okončan u galeriji SANU gde je u okviru godišnjica obeležaqvanja Prvog svetskog rata predstavljena reprezentativna izložba Slikari/Ratnici/Svedoci. Predstavljene su slike i fotografije umetnika koji su ovekovečili stradalništvo i snagu našeg naroda u tom teškom periodu.

Кинеска  Нова година

Дана 03.02.2017. године

Ученици наше школе (одељење 5-2 које у свом саставу има ученике кинеске националности) су на позив Амбасаде Кине и Кабинета председника Републике Србије присуствовали прослави Кинеске Нове године у Београду. Ученици су имали прилику да виде кинески традиционални плес, ватромет, да чују своје вршњаке како певају и рецитују на кинеском језику, да пробају кинеске специјалитете. Уживали су и уз српски фолклор, уметничко клизање и кловнове који су их засмејавали.

Такмичење из страних језика

Обавештавамо Вас да ће се општинско такмичење у знању страних језика одржати у суботу 25. фебруара 2017. године у Основној школи „Васа Живковић“ у Панчеву, Карађорђева 87, са почетком у

14,00 часова (долазак такмичара у 13,30час.) за ЕНГЛЕСКИ ЈЕЗИК ,

16,00 часова (долазак такмичара у 15,30 час.) за РУСКИ, ФРАНЦУСКИ,   НЕМАЧКИ, ИТАЛИЈАНСКИ И ШПАНСКИ ЈЕЗИК.  

31. januar-Dan kada je rođen Vasa Živković

Taj čovek koji je tako tiho a korisno delao, Vasa — Vasilije — Živković, rodjen je u Pančevu 31. januara 1819. godine od roditelja Todora i Sofije. Prve je škole učio u Pančevu, gimnaziju u Karlovcima i produženje — filosofiju — u Segedinu, a pravne nauke u Pešti i Požunu. želeci da se zakaludjeri, Živković izuči u Vršcu bogoslovske nauke, ali kad mu otac, 1845, naglo premine, on se odreče svoje ranije želje pa se iduće godine zapopi i bude postavljen za paroha u Pančevu, gde ga je vladika Kendjelac postavio, po želji i molbi opštine pančevačke, za protu 1868. godine. Imao je različite dužnosti i počasna zvanja; bivao je poslanik na narodnim saborima i za deset godina učitelj vere i profesor srpskoga jezika u realci pančevačkoj. Ne samo pismenom već, jos više, usmenom rečju postizao je najlepse uspehe. "Besede — veli njegov nekrologičar — prote Vase Živkovića odlikuju se lepotom jezika, jezgrovitošću sadržaja, divotom pojetike, a način govora i predavanja takav je bio da će mu se teško naći uskoro ravan". 

Pedesetih godina, nakon revolucije, u kojoj je romantika pobedila i na bojnom polju, Živković neće ići dalje ukorak sa grupom romantičarskih poletaraca na stranicama "Sedmice", među kojima je bilo i tako darovitih pesnika kakvi su Đ. Jakšić, J. Jovanović i L. Kostić. U to doba, posle Brankove i Njegoševe smrti, kao delovi šire poetske kompozicije, nastaće Živkovićeve pesme Lenki. Za pesnikova života većina njih ostaće neobjavljena, tako da do romantičara nikada neće doći u celini niti će imati kakav uticaj na njih. Dugo, sve do 1907, do godine prvog Ćurčinovog izdanja Živkovićevih pesama, tajnu ljubavne drame koja je inspirisala Živkovićeve pesme Lenki krila je zbirka stihova u somotskim koricama. Ona je mnogo godina posle smrti pesnika i njegove nesuđenice pronađena na nekom vršačkom tavanu. Sakrivši većinu pesama od sveta, Živković ih je, zajedno sa objavljenim, onda kad se Lenka već bila udala, poslao njoj iz Pančeva u Vršac. I u ovom detalju, ovom skrivanju, upravo sahranjivanju sebe kao pesnika, živi ono setno, ono tužno, ono neprebolno što intonira pozniju poeziju pančevačkog prote V. Živkovića.

Pesme Lenki, i one po formi romantičarske na starinski način, takođe su melodične. I u njih reči, kao muzički znaci, unose sonorne boje. U nekim stihovima pesnik ritmički anticipira jezičko-muzičke skladove nekih Zmajevih đulića uvelaka:

Prenem, slušam — sve badava,
Nema leka mojoj bolji.
Ona mirno — mirno spava.
A ja bludim tamo amo
I zvezdama javljam jade...
O da znade ona samo
Da je ljubim, o da znade!