Srećan početak školske 2018/19 godine

SVIM UČENICIMA, NASTAVNOM I POMOĆNOM OSOBLJU,STRUČNIM SARADNICIMA, ADMINISTRATIVNOM I FINANSIJSKOM OSOBLJU I DIREKTORU ŠKOLE SREĆAN POČETAK NOVE ŠKOLSKE GODINE.

Ove školske godine smo brojniji za 106 đaka prvaka, raspoređenih u četiri odeljenja. Prvake su svojim osmehom dočekale učiteljice Mirković Irena,Živanović Snežana, Putnik Tatjana i Anđelković Biljana.

Дан школе у години јубилеја

Основна школа „Васа Живковић“ спада у ред најстаријих школа у околини, а у Панчеву је најстарија српска школа.

Наша школа настала је у условима војне границе у Аустро-Угарској, и пре давне 1794. године, често мењајући своје име, место и наставни језик под утицајем разних друштвених прилика. Припадало јој је истакнуто место у вршењу просветне и културне мисије.

Од 1923. године у Краљевини Југославији прошло је 95 година. Наша 'мала школа' стоји већ 106 година, од 1912, како је подигнута. Од Српске школе 1833. протекло је 185 година.

У току дугогoдишњег рада из ђачких клупа стасавале су генерације и израсли многи људи познатих имена. Овде су учили песник Мирослав Антић, композитор Никола Рацков, оперски певач Славољуб Коцић, глумац Мирослав Жужић, сликарка Слободанка Шобота – да истакнемо само неке.

Од 1971. године наша школа понела је име изузетног човека – Василија Живковића.

Био је активан, вредан, поштен, образован, даровит, скроман, одличан говорник, љубазан, поштован и угледан.

Бавио се културним, политичким и просветним радом. До краја живота радио је у духу народног интереса, борећи се за национална права свог народа.

Био је песник. О његовој поезији писали су Јован Скерлић, Милош Црњански, Миодраг Поповић и многи други. Сматра се претходником Бранка Радичевића.

Био је присталица и следбеник Вука Стефановића Караџића.

Бринуо се око васпитања младих, истичући да су школе врло значајне за даљи напредак и развитак. Радећи као вероучитељ и професор српског језика, његови ђаци били су Михајло Пупин, Урош Предић, Тодор Стефановић Виловски, Јован Симеоновић Чокић...

Сакупљао је архивску грађу – документе о значајним личностима из историје родног Панчева, као и из историје Срба у Угарској. Са браћом Руварац везивало га је искрено пријатељство, а рад Илариона Руварца, свештеника и историчара високо је ценио и подстицао.

Са Светозаром Милетићем био је посланик и делио напредне идеје тога доба.

Пре 172 године, по жељи и молби Панчеваца, постао је парох. А 23. маја 1868, пре 150 година, Васа Живковић постаје прота.

Под његовом управом панчевачка православна црквена општина била је је једна од најугледнијих српских општина. Грађане Панчева задужио је много чиме.

Заслужан је за оснивање општинског Светосавског дома, библиотеке, која постоји тачно 145 година у нашем граду, Позоришног друштва, Панчевачког српског црквеног певачког друштва, једног од најстаријег на Балкану, уз Светислава Касапиновића отвара Српску вишу девојачку школу...

Поносни смо што смо ђаци Основне школе „Васа Живковић“.

Трудимо се да се сваке године види и чује оно што смо постигли. Вредни смо и талентовани, свестрани. Волимо петице и добре оцене, такмичимо се из разних предмета, певамо, свирамо, играмо, волимо спорт...

Обележавање Дана школе је почело у уторак 22.маја спортским надметањем ученика 7 и 8 разреда. Традиционално је одиграна фудбалска утакмица између наставника и ученика одлазеће генерације. На сам дан школе, у среду, након поздравног говора директорке Данијеле Ђорђев, одржана је свечана приредба уз доделу књига најуспешнијим ученицима за ову школску годину.  Својим присуством свечаност су увеличали пензионисани наставници школе. У наставку дана на коктелу у просторијама школе су урученим поклони нашим новим пензионерима Радојки Миловановић и Јакабу Деже. За четвртак је предвиђена презентација генерације ученика   осмог разреда а у петак је планиран одлазак на гроб проте Васе Живковића и касније током дана се одржава дефиле и изложба кућних љубимаца у школском дворишту.         

Planeto,čuvamo te

I ovog 22.aprila  obeležen je Dan naše planete. U holu škole su učenici imali priliku da se upoznaju sa zanimljivostima vezanim za specifičnost naše planete. Izlaganje učesnika je propraćeno adekvatnim prezentacijama na velikom platnu video bima. Hol škole je ukrašen panoima na temu planete Zemlje.Celokupan program je osmislila nastavnica geografije Biljana Krstin. Deo učenika je posadio rasade cveća čime je ukrašena unutrašnjost i okolina škole. Svi učesnici su pohvaljeni za uložen trud i iskazanu želju da utiču na razvijanje ekološke svesti o potrebi očuvanja našeg jedinog doma- planete Zemlje.

Ученици IV-2  су се својим стиховима овако обратили другарима :

Молба

Једнога ће дана, све загађено бити.

Опасност која прети не сме се игнорисати.

Молимо све људе, са наше планете,

Нека ово чује и најмлађе дете.

Природа је благо, чувајмо је сада,

Ми смо нашој Земљи једина нада.

Сара Јагодић 4/2

Дан планете Земље

Дан планете Земље је леп,

Немој бити слеп.

Има и лепу тематику,

Јер не радимо математику,

Већ смо мали чувари,

Који раније нису знали,шта значу чустоћа.

Требао би свако да размисли о нашој планети,

Јер не желимо да живимо у колатералној штети.

Вукашин Медаковић  4/2

Лоша мана

У контејнер бацај ђубре своје,

Сваки од њих различите је боје.

Много биљака вену једна за другом,

Животиње беже из станишта с тугом.

Чувај планету свакога дана,

Бацање ђубрета, лоша је мана.

Огњен Плавшић 4/2

Рециклажа

Неша планета, гуши се у смећу

Није то онако, бацимо коју врећу.

Ми много загађујемо,

А премало прерађујемо.

То се зове рециклажа,

Прерађена амбалажа.

Да не видимо црне облаке, већ шарену дугу,

Људи чувајмо планету, јер немамо другу.

Александар Лупулов  4/2

                                                                                                                                                                                                                     Након тога проф. физике Вера Станоевски и проф. српског језика Емилија Милосављевић  су  са ђацима освежила жардињере новим цвећем које су деца доносила тог дана.     

Likovna kolonija "ČARDAK"2018.

Početkom aprila naši učenici koji vole druženje, prirodu i slikanje proveli su deo prolećnog raspusta u opuštajućem ambijentu Deliblatske peščare u objektu "Vojvodinašuma" na Čardaku. Njih osamnaestoro je stvaralo svoja mala remek dela pod budnim okom svog likovnog pedagoga Tomislava Stošića. Da se razonode i uz igru nešto nauče pobrinula se nastavnica Emilija Milosavljević. Svoje radove izložiće u holu škole čime će podeliti  utiske sa svojim drugovima.

Erastotenov eksperiment

ЕКСПЕРИМЕНТ УЧЕНИКА ПЕТОГ РАЗРЕДА

И НАСТАВНИЦА ГЕОГРАФИЈЕ И МАТЕМАТИКЕ - EРАТОСТЕНОВ ЕКСПЕРИМЕНТ

Ератостен - „отац“ географије

Ератостен је рођен око 276. пре н. е. и неко време се школовао у Атини. Међутим, већи део живота провео је у Александрији, у Египту, који је у то време био под влашћу Грчке. Око 200. пре. н. е., Ератостен је успео да одреди димензије Земље помоћу обичног шта.

Ево како је он то урадио?

У граду Сиени (данашњем Асуану), Ератостен је приметио да се првог дана лета у подне сунце налази директно изнад главе посматрача. То је закључио на основу тога што је сунчева светлост тада допирала до дна дубоког бунара, а сенке није било. Међутим, у Александрији, која се налазила 5 000 стадија*северно од Сиене, у исто време сенка се могла приметити. То је Ератостену дало идеју.

Ератостен је употребио гномон, обичан усправно постављен штап. Када је у подне сунце било у зениту, измерио је угао сенке коју је штап у Александрији стварао. Утврдио је да величина тог угла у односу на вертикалу износи 7,2 степена.

Ератостен је веровао да је Земља округла и знао је да пун круг има 360 степени. Зато је 360 поделио с вредношћу угла који је измерио, наиме са 7,2. Тај угао је био једнак педесетом делу пуног круга. На основу тога је закључио да раздаљина између Сиене и Александрије од 5 000 стадија мора бити једнака педесетом делу обима Земље. Помножио је 50 са 5 000 и израчунао да обим Земље износи 250 000 стадија. Или изражено у данашњим јединицама за дужини 39 600 км. Користећи свемирски брод у Земљиној орбити, астрономи су израчунали да обим Земље по меридијанима износи 40 008 километара. Према томе, Ератостен је пре више од 2 000 година дошао до резултата који је веома близу данашњем

Полазећи од чињенице, да на дан пролећне равнодневнице 21. марта, сунчеви зраци падају под правим углом на екватор ,наши ђаци петог разреда су са наставницом географије Крстин Биљаном покушали да ураде овај експеримент. Дан је био облачан, па нам гледање у небо и „призивање“ сунца“ успело тек 23. марта. Узели смо штап (гномон) дужине 100 цм. који је једва, на снегом окупаном, дворишту бацио сенку. Измерили смо је и добијене вредности проследили наставници математике Татјани Стојковић и њеним математичарима да нам одреде под којим углом падају сунчеви зраци на Земљу. Уз помоћ програма Google Earth пронашли смо замишљену школу на екватору која се налази на истом меридијану као и наша, одредили удаљеност и остало је само да одредимо обим Земље.

О = 360* 4997/44,21=40690 км.

Пошто је проба успела следеће године ћемо се прикључити овом глобалном експерименту који је део Inspiring Science Education (ISE) пројекта са седиштем у Грчкој.

Биљана Крстин, проф. географије

 NA DANAŠNJI DAN

31.januara 1819. godine rođen je Vasilije Živković, prota pančevački i pesnik po čijem imenu nosi naziv naša škola.

Stih Vasine pesme " Ljubopevac " na Vajfertovoj pivari